Veoma mali broj turista na Gran Kanariji (Španija) poznaje ovaj minijaturni kutak i plažu pod imenom Anfi del Mar.
LOKACIJA: Anfi je blizu mesta Maspalomas(15km), a još bliže zoni Puerto Riko(6km). Nalazi se odmah posle naselja Arginegin, na svega 3 km udaljenosti. Dovoljno je slediti magistralni obalni put GC500.
Plaža Anfi del Mar-Gran Kanarija (foto:Sanja)
Malo ljudi poznaje ovaj autentični minijaturni dragulj, jer se sa magistralnog puta uspeva videti samo luksuzni hotel, medjutim u njegovoj senci proteže se zaliv sa finim beličastim peskom i plažom dugom svega 200 metara.
Istina je da se radi o veoma maloj plaži, ali pejzaž kojim je plaža okružena (kokosove palme koje prave hlad nad plažom, veštački kanalić prepun ukrasnih ribica, malecko ostrvo sa parkom) jedinstven je na Gran Kanariji.
Ne preporučuje se boravak tokom vikenda, jer je lokalno stanovništvo itekako upoznato sa lepotom Anfi del Mar, te posle radne nedelje provode slobodne dane u ovom tropskom kutku.
Veštačko ostrvce-Anfi del Mar(Gran Kanarija)(foto:Sanja)
Rezidencijalni komleks je izgradio norveški industrijalac Bjorn Ling počevši od 1993. godine. Naselje sadrži luksuzne apartmane, bazene, restorane, veštačka ostrva, mostiće, tropske bašte i morsku luku sa prostorom za 80 brodova. Pesak je na Anfi del Mar dovezen čak sa Karipskih plaža. Najnoviji kompleks poseduje dva golf terena. Anfi je tajmšer (Timeshare) kompleks visokih akcionarskih vrednosti, zbog čega je često meta marketinških kritičara.
Anfi del Mar
Bez obzira na privatni posed od pet zvezdica izgradjen iznad plaže, u Španiji ne postoji zakon kojim se plaža može privatizovati, tako da je pristup ovom minijaturnom veštačkom raju SLOBODAN za sve, dakle DOBRODOŠLI!
Gran Kanarija je predivno ostrvo koje je UNESKO proglasio Svetskom Baštinom Biosfere i predstavlja treće po veličini ostrvo kanarskog arhipelaga. U svetu je poznata po klimi i prirodnim lepotama, te je često definisana kao “kontinent u minijaturi“ upravo zbog raznovrsnosti pejzaža i klime.
Panorama i pogled na grad Las Palmas (foto:Sanja)
Severna oblast ostrva obiluje zelenilom i šumama laurisilve, a među brdima, nekadašnjim vulkanima, kriju se velike površine plodnih dolina, pokrivenih plantažama lokalne vrste banana. Vrtoglave litice i stene nad okeanom, svojom vulkansko crnom bojom, nalaze se u sugestivnom kontrastu sa plavetnilom okeana i belinom talasa. Unutrašnjost ostrva je naročito brdovita, sa vrhovima koji dosežu i do 2000 metara nadmorske visine, poput vrha Piko de Las Nijeves. Sa vrha Roke Nublo pruža se očaravajuća panorama i pogled na horizont i na vulkan Teide na susednom ostrvu Tenerife. Roke Nublo predstavlja prirodni spomenik Gran Kanarije i bio je sveto mesto drevnim stanovnicima ostrva. Ovaj deo ostrva obiluje parkovima prirode, šumama kanarskog bora i subtropskom vegetacijom. Osećaj divljine se komeša sa karakterističnim seocima u kanarskom stilu. Krećući se ka jugu ostrva, pejzaž i klima postaju sve suvlji, a utisak starog vestern filma upotpunjuju kaktusi, konji i kanjon. Ekstremni jug otkriva turistički raj i čuvene plaže Plaja del Ingles i Plaja de Maspalomas koje pokriva fini zlatni pesak. U ovaj raj dolaze milioni turista bežeći iz hladnih krajeva tokom zimskog perioda kako bi našli utočište među dinama Maspalomasa, prave pustinje stvorene od saharskog peska, donetog na krilima vetra jeliseja.
Dine Maspalomasa (foto:Sanja)
Okolina je ukrašena luksuznom tropskom vegetacijom: palmama, hibiskusom i bugenvilejama. Klima je cele godine prijatna sa temperaturom vode od 20 do 24 stepena. Ovo je pravo mesto za ljubitelje odmora „sunce,more,opuštanje“. U ovoj oblasti je koncentrisana većina hotela i turističkih sela, poput lokacija Plaja de Puerto Riko, Plaja Amadores, Plaja de Taurito i najzad Plaja de Mogan, kog još nazivaju i „Venecijom Kanarija“ zbog sugestivnih kanala i mostića. Priobalni pejzaž je kombinacija uskih kanjona i veštačkih morskih uvala od finog belog peska.
Trg Svete Ane u gradu Las Palmas -Plaza de Santa Ana (foto:Sanja)
Na severo-istoku ostrva nalazi se glavni grad Gran Kanarije. To je Las Palmas, najveći grad Kanarskih ostrva i važna trgovačka luka Atlantika koja povezuje Američke kontinente, Afriku i Evropu. Moderna zona grada nudi posetiocu različite prodavnice, moderne trgovačke centre, noćne lokale, diskoteke i restorane.
Ono što sledi jeste izjava za novinarsku konferenciju Gugla u kojoj Gugl pokušava da objasni neke od "anomalija" primećenih na morskom dnu Atlanskog okeana u blizini Kanarskih ostrva. Možda mnogi ne znaju, ali misteriozna arheološka otkrića nisu nepoznata ovom arhipelagu (prvo otkriće su piramide Guimar koje je otkrio Tor Hejerdal, slavni norveški arheolog; drugo otkriće su drevno pleme Guanči, misteriozan narod arijevske rase, crvene kose i izdužene lobanje tzv. dolikocefalus). Ne zaboravimo Platona, koji svojim pisanim dokumentima svedoči o postojanju Atlantide upravo na ovom mestu.
Zahvaljujući tehnologiji, program Google Earth sa svojom novom ekstenzijom Ocean, omogućava nam da plovimo morima i okeanima i da vidimo njihova dna. Tako je uradio i Berni Bamford, inženjer engleske aeronautike. I na koordinatama 31° 15' 15.53"N i 24° 15' 30.53W(link) naišao je na nešto što se može opisati kao "pogled iz aviona na nešto što liči na grad", jedan skoro savršen kvadrat, sa mrežom koja liči na raskrsnice ulica nekog grada; jedna struktura koja izgleda stvorena ljudskom rukom i nalazi se na 5,5 kilometara morske dubine, nedaleko od Kanarskih ostrva, a na manje od 1000 km od afričke obale. To je mesto gde je i Platon opisivao Atlantidu: "Dalje, od uskih stubova nazvanim Herkulovim, bilo je jedno ostrvo. I to ostrvo bilo je veće od Libije i Azije zajedno.i sa njega se moglo preći na druga ostrva i kontinent naspurot njih.". Dimenzije otkrivenog dela ipak nisu kolosalne kako to Platon tvrdi,ali sugerisanje legende o Atlantidi pogodio je Bamfordovu maštu, koji je stupio u kontakt sa novinama Sun da bi obelodanio novinarima ono što je otkrio. Novine Sun odmah su objavile izveštaj, pozivajući se na arheološkog eksperta sa Univerziteta u Nju Jorku, profesora Čarlsa Ostera, koji se veoma zainteresovao za fenomen: "Ovo otkriće zaslužuje momentalnu inspekciju mesta. Osim toga, lokacija je ista ona koju je Platon opisao i ne možemo da ne ostanemo fascinirani". Međutim, Gugle daje novu izjavu u javnost: "Društvo Gugl negira bilo koju mogućnost povezivanja sa Atlantidom: slike koje postoje u toj zoni na Google Earth odnose se u stvarnosti na tragove koje ostavlja sonar prilikom očitavanja dna, a koje su se našle na stranicama GE." Evo Guglovog stanovišta:
"It's true that many amazing discoveries have been made in Google Earth - a pristine forest in Mozambique that is home to previously unknown species, a fringing coral reef off the coast of Australia, and the remains of an Ancient Roman villa, to name just a few.In this case, however, what users are seeing is an artifact of the data collection process. Bathymetric (or seafloor terrain) data is often collected from boats using sonar to take measurements of the seafloor. The lines reflect the path of the boat as it gathers the data. The fact that there are blank spots between each of these lines is a sign of how little we really know about the world's oceans"
Dakle, Gugl ne isključuje mogućnost da se putem Google Earth može naći i Atlantida, ali ako ovako nastave da pravdaju čudne reljefe na dnu okeana (gle čuda, koji se nalaze na istom mestu koje i Platon opisuje), do otkrića Atlantide preko GE nikada nećemo doći. Da fotografija nije lažna uverite se i sami i posetite donji link za Google Maps:
Naglom popularnošću "lou kost" kompanija, leteti avionom postalo je jednako normalno kao i putovati vozom. To ne znači da znamo sve šta se dešava u vezi i oko leta. Neki nepoznati aspekti leta nam omogućavaju mirnije putovanje, a za neke je bolje da ne znamo. Kako bismo ih saznali, američki magazin Riders Dajdžest ispitao je za nas 17 američkih pilota, postavljajući im provokativna pitanja o sigurnosti u avionu, navikama u kontroli aviona i o nerazjašnjenim kašnjenjima letova. Ono što su piloti odgovorili, moglo bi trajno da utiče na vaše buduće odluke o letenju avionom.
Neke poverene informacije su toliko kontraverzne da je većina intervjuisanih pilota odlučila da ostane anonimna. Na primer, jedan kapetan nacionalne kompanije je otkrio: "Uvek sam primoran da putujem sa manjom količinom goriva od one količine koja bi mi bila potrebna za sigurniji let." Čini se da mnoge avio-kompanije preferiraju pustiti u let avion sa količinom kerozina dovoljnom samo za putovanje, ne smatrajući potrebnom količinu goriva u neplaniranim i hitnim slučajevima prinudnog spuštanja na alternativne aerodromske piste.
Mnoga kašnjenja su neobjašnjiva. Avion je tu, vremenski uslovi su povoljni, nema gužve na aerodromu. U tim slučajevima često je krivac sendvič: "Ne računaju nam vreme potrebno za jelo, zato svaki put kad odemo nešto da pregrizemo, moramo malo da zakasnimo.", priznao je još jedan anonimni pilot. A da ne pričamo o užasnim noćima i spavanju u prljavim hotelima, neudobnim krevetima i bučnim ulicama. Niko ne bi poželeo da ima neispavanog pilota koji upravlja avionom Da li biste vi verovali kapetanu koji je neprestano 16 sati vozio avion bez smene? Upravo se to dešava na mnogim letovima SAD-a. "Imamo jednako ubitačnu satnicu kao kamiondžije, samo što postoji mala razlika između nas i njih: kamiondžija može da se zaustavi gde hoće. Mi, koliko god da smo umorni, moramo nastaviti let."
"Avion je kao ljuljaška, najstabilnije mesto za sedenje je blizu sredine", to savetuje Patrik Smit, jedan od malobrojnih pilota koji je dozvolio novinarima da koriste njegovo ime, "Najbolje je da sednete blizu krila za što mirniji let." Ipak ima i onih koji žele putovati sa svežijim vazduhom, tada je najbolje sesti što više napred.
Napominjemo da je avion bio i ostao najsigurnije transportno sredstvo. A ako baš hoćete čestitati komandantu leta, pohvalite njegovo ateriranje aviona; "To je najteži deo našeg posla", kaže pilot Džo Deon.
Turista je često u neprilici kada se nađe u zemlji čiji jezik ne poznaje. Tada su nam od pomoći i gestikulacije, tj. sporazumevanje rukama. Nekad gestovi zaista mogu da nam pomognu, a nekada mogu da izazovu suprotan efekat, tj. potpunu zabunu, štaviše, pogrešan gest možete čak uvrediti osobu kojoj ga pokazujete, jer jedan te isti gest nema uvek isto značenje. On se razlikuje od države do države.
Kako biste izbegli neprijatne situacije na putovanjima, bilo bi dobro spomenuti najčešće zabune oko gestikuliranja u inostranstvu. U Kini je nezamislivo pozdraviti se fizičkim kontaktom: pružanje ruke i poljubac u obraz se smatra nečuvenom drskošću. Dovoljno je samo naklonuti se ili osmehnuti. Isti slučaj je i sa Japanom, gde se u pozdravljanju ljudi samo naklanjaju. U Bliskom Istoku, naročito u muslimanskim zemljama, zabranjen je fizički kontakt sa osobama suprotnog pola, ali je dozvoljeno da se žene među sobom zagrle u pozdravu, kao i muškarci među sobom.
U Tajlandu i Baliju smatra se tabu dodirnuti glavu osobama, a budisti smatraju glavu svetim delom tela i dodirnuti je, predstavlja uvredu.
Klasičan gest podignuti palac, koji se kod nas koristi kada se neka stvar odobrava ili u svrhe autostopa, ipak je smatran uvredom u Iraku, Iranu, Nigeriji, Filipinima i Tajlandu, gde ima isto značenje kao i kod nas gest "srednji prst". Takođe u Turskoj, Venecueli i mnogim zemljama Latinske Amerike, znak uzdignutog palca prestavlja vulgarni gest.
Posebna pažnja na nijanse:
U Brazilu, uzdignut palac ima isto značenje kao kod nas, ali znači uvredu ako u tom gestu dlan okrenete prema sebi.
Gest dva uzdignuta prsta u znak pobede ili mira, znači isto i u anglosaksonskim zemljama: Britaniji, Irskoj, Australiji i Novom Zelandu. Ali oprez! Ako je pri gestikuliranju tog znaka vaš dlan okrenut prema vama, to znači "nosi se u ono mesto"!
Upiranje prsta u nekoga, kako bismo ga pokazali, predstavlja uvredu u Aziji. Naime, tamo se koristi cela šaka za označavanje neke osobe. Gest kojim dozivamo osobu jednim prstom, u Japanu i Vijetnamu je veoma uvredljivo, jer se tamo tako dozivaju životinje ili osobe koje želimo da uvredimo.
Grčka "muca" jednom rukom i obema rukama
Gest podignute šake kada želimo da nekom kažemo "stop" ili "sačekaj", ako "bacate" prema sagovorniku u Grčkoj znači tradicionalnu uvredu zvanu "muca" (piše se moutza), čiji se efekat povećava ako pokažete dve otvorene šake. Isti gest je uvreda i u Pakistanu, dok se u Persijskom Zalivu udari prvo dlan o dlan, pa tek onda se pokažu šake, kao gest uvrede. Kada se nađete u muslimanskim zemljama, obratite pažnju kada sedite kako se đon vaše cipele ne bi video.
Priprema se proizvodnja novog brzog mlaznog putničkog aviona X-43 u režiji Nasa. Bićemo u mogućnosti da njime putujemo supersoničnom brzinom 5 puta bržom od zvuka, za ukupno 6000 km na čas. I ne samo to, ovaj super brzi avion će biti u mogućnosti da leti od Nju Jorka do Sidneja za manje od 3 sata (trenutno je ta razdaljina dostupna za 21 sat leta).
OD MALOG AVIONA DO AVIONA REDOVNE LINIJE LETENJA - Originalan projekat aviona X-43 bio je zamišljen u svrhe NASA istaživanja Marsa. Trenutno inženjeri NASA rade na usavršavanju proizvoda i materijala kako bi bilo moguće leteti supersoničnom brzinom u avionu redovne linije, tj. ojačavanjem otpornosti materijala na brzine od 6000 km/h, ne samo u svemiru, već i u atmosferi gde je trenje vazduha o krila mnogo veće.
ŠOPING U NJU JORKU - Superbrzi avion X-43A biće u prilici da dozvoli svim šopingholičarima da ostvare svoj san: obići radnje u toku jednog dana, od Milana do Nju Jorka.
TRENJE ATMOSFERE - NASA je ipak zabrinuta oko pitanja kako rešiti pregrevanje aviona prilikom prolaska kroz atmosferu, poletanjem i spuštanjem, a da u isto vreme avion bude ponovo u upotrebi, a ne konstruisan za jednokratne letove. Izazov za inženjere je veoma velik i oni vredno rade na pronalaženju rešenja.
ERA KONKORDA - Pokušaj kreiranja supersoničnog putničkog aviona desio se 1976. godine, i bio je to projekat Konkord aviona britansko-francuske proizvodnje. Putnici su se vozili brzinom dva puta bržom od zvuka, tačnije 2500 km na čas. Međutim, održavanje aviona Konkord je bilo previše skupo, tako da su se dešavali ozbiljni i po život opasni kvarovi. Konkord je povučen iz upotrebe pre 27 godina zbog neprofitabilnosti pre svega.
REAKTOR NA VODONIK - Jedan drugi tip ovog aviona x-51A Vejvrajder je početkom novembra ove godine dostigao brzinu od 6 hiljada km na čas, i automatski je leteo u vremenu od 200 sekundi. Ova vrsta aviona se naziva Skram džet i rade na pogonu koji izbacuje vodonik iz motora i izgara tako gorivo na bazi istog.
TURIZAM NA MARSU - U međuvremenu, postoji i projekat "Space Ship Two", avion koji je dostigao visinu letenja od 45 hiljada stopa, potom eksperiment istog projekta, letelica koja je oko sat vremena na istoj visini letela iznad pustinje Mohave u Kaliforniji. Ovaj projekat se smatra početkom ideje o turističkom letu u svemir. Ipak ideja nije nimalo jeftina: putovanje bi koštalo turistu 146 hiljada evra!
Putovanje je jedno lepo iskustvo koje često kruniše za stolom. Razlikuju se dva tipa stranaca u jednoj zemlji: turista, koji bira jela slična domaćoj kuhinji (čak i kada se nalazi hiljade km daleko od domovine), i putnik koji za stolom želi da istraži svet, pa tako i nove ukuse.
Ali nije svugde moguće jesti u isto vreme zdravo i ukusno. Često nismo u ekonomskoj prilici odabrati dobre restorane sa širokom ponudom jela, a da ne pričamo o poteškoćama oko sporazumevanja prilikom naručivanja, uzrokovanih nepoznavanjem jezika. Prinudno rešenje je veoma jeftino: lokalna brza hrana.
Evo liste vodećih zemalja gde je skoro nemoguće jesti zdravo:
S.A.D. - Ako pitate jednog Njujorčanina šta je tipično gradsko jelo, nabrojiće vam stotinu stvari: od klasičnog hot-doga do uvijene tortilje sa ukusom junipera. Kao svetska kultura, SAD je dosta popravila svoj jelovnik, ali ipak osnovna jela podrazumevaju hamburger, pržene krompiriće i to u enormnim količinama, naravno. Ono što vam konobar prvo donese, a vama se čini da je u pitanju kompletno jelo,u pitanju je tek predjelo!
MEKSIKO - Dobrodošli u Meksiko, carstvo takosa "al pastor", čuvenog miksa takosa i kebaba. U početku vašeg kulinarskog puta, nećete odoleti izuzetno ukusnim jelima, ali kako vreme prolazi, shvatićete da nije dobro ne jesti povrće koje praktično ne postoji u jelovniku brze hrane Meksika.
RUSIJA - Iako je suši-manija zahvatila i Moskvu, pa samim tim i manija za poluzdravom ishranom, dovoljno je napustiti metropolu i uživati u masnom testu sa kiselom pavlakom, u slanim savijačama i gomili kuvanog mesa. Napravite mesta u stomaku ili pazite na krvni pritisak!
GRČKA - Piše se Grčka, ali se čita Mast. A ako ne verujete, to je zato što ste imali sreće da natrčite na retke restorane sa širom ponudom jelovnika. Giros i suvlaki mame na svakom ćošku. U većini slučajeva, čak i jela navodno zdrava, biće utopljena u masni sos. Najgora stvar je što niko ne odoli grčkoj hrani, jer je veoma ukusna!
HOLANDIJA - Budite sigurni da se u Holandiji dobro jede. Ali ipak, teško je naći jelo koje nije tek izašlo iz friteze. Količina ukusnih prženih krompirića sa majonezom dovoljna je za ceo život. Tipična jela "džank fud" postala su snek u kesici poput Frikandelen ili Kroketen, koji su obavezni kada se poseti Holandija. Ista stvar je i sa lancem restorana Febo sa automatima za hranu!
ŠKOTSKA - Kod Škota je jedno sigurno: u stanju su da prže sve, pa čak i Mars čokoladicu! Bićete iznenađeni maštom u prženju i količinom masti sadržanoj u jelu koje se zove hagis ( uvijena iznutrica ovce, nadevena mlevenim mesom, lukom, bubrežnom masti i drugim). A da ne pričamo da imaju običaj pržiti krompir u 3 sata ujutro!
ARGENTINA - Osnovno argentinsko jelo: meso na sve moguće načine. Prilog : meso. Desert: meso! Nije tako monotono kao što zvuči. Obrada mesa je pravi ritual i filozofija, Jedini momenat kada argentinci jedu povrće je doručak.
ČEŠKA - Hladnoća će vas prinuditi da konzumirate topla i obilna jela. Evo šta je na jelovniku: njoki od hleba, ražanj i jela sa roštilja koji plivaju u sočnim sosevima.
Uz marokansku obalu, na severozapadnoj obali Afrike, iz plavetnila Atlantika izranjaju Kanarska Ostrva! Iako pripadaju Kraljevstvu Španije, ostrva uživaju predivnu tropsku klimu!
Arhipelag broji sedam ostrva: Tenerife, Gran Kanarija, Fuerteventura, La Palma, Lanzarote, Gomera, El Jero.
To je idealno mesto za sve one koji ne žele prevaliti hiljade i hiljade kilometara da bi došli do tropskog raja, intenzivnih boja, netaknute i sveže prirode, mestašaca bogatim folklora, kontrasta frenetične zabave i opuštene izolovanosti.
Kanarska Ostrva su, pre svega, idealno mesto za ljubitelje prirode. Možete se izgubiti u raskoši podmornog sveta koristeći usluge lokalnih dajving i snorkeling klubova, ili se možete popeti na vrh visokog vulkana Teide uživajući u jedinstvenom pogledu na zemlju i okean pod vama. Naravno, mnoge agencije će vam ponuditi ekskurzije po nacionalnim parkovima kojih na ostrvima ima u izobilju. Takođe možete istraživati ostrva u sopstvenoj režiji, i u miru okusiti šarm svakog pređenog metra. Nezaobilazna je lokalna gastronomska ponuda i lokalna folklorna dešavanja, ali svetskog glasa, poput karnevala.
Dine na fuerteventuri
GEOGRAFIJA
Kao što smo rekli, Kanarska Ostrva imaju 7 velikih ostrva, ali i 6 manjih, većinom nenaseljenih. Arhipelag je vulkanskog porekla, Ostrva su tropska, jer se nalaze nešto iznad severnog povratnika (tropik raka, obratnica raka), tačnije na 28. uporedniku, dakle u istoj visini sa Bahamima, Floridom, Havajima i Bermudama. Politički, ostrva pripadaju Španiji, ali su njen autonomni deo, te su oslobođeni PDVa, što rezultira smanjenim cenama. Geografski pripadaju oblasti Makaronezije, tj. grupi koja obuhvata vulkanska ostrvlja istočnog Atlantika:osim Kanarskih Ostrva, tu su i Kapo Verde, Madeira i Azorska ostrva. Kao što već znamo, Kanarska Ostrva su vuklanskog porekla i nastala su pre 20 miliona godina ogromnim erupcijama. Ali to ne znači da su ostrva slična među sobom.Naprotiv! Svako ostrvo predstavlja posebno područje. Ali ipak bismo mogli da ih podelimo u dve grupe: ostrva Gran Kanarija, Tenerife, Gomera, El Jero i La Palma su stenovita i planinska ostrva, kombinovana dolinama i ravnicama prepunim šuma i livada; nasuprot njima, ostrva Lanzarote i Fuerteventura predstavljaju suv i niski teren, prepun peska i nepreglednih pustih terena (Lanzarote nalikuje Marsu, a Fuerteventura Sahari na vodi!).
Najveće ostrvo je Tenerife površine preko 2 hiljade km2. Ovde se nalazi i najviša planina Španije, vulkan Teide sa svojih 3718 m visine! Najmanje ostrvo je El Jero sa svega 268 km2!
Plaža De las Teresitas-Tenerife
KLIMA
Arhipelag uživa tropsku temperaturu, uz subtropske oscilacije. Ova zona je pod jakim uticajem toplih vetrova zvani jeliseji, a temperatura vode je uzrokovana strujanjem Golfske struje iz Meksičkog zaliva. Klima je trivijalno rečeno prolećna tokom cele godine! Srednja godišnja temperatura se kreće od 18 do 25 stepeni. Za razliku od drugih tropskih predela planete koja su vlažna, Kanarska Ostrva se mogu pohvaliti veoma suvom klimom, pa čak i leti nikad nije sparno. Međutim,najviše jednom mesečno dolazi do stanja bez vetrova koje se zove "kalima", i koje donosi visoke temperature i sparinu, ali "kalima" traje svega 1 dan. Kiše su gotovo retka pojava, naročito na Fuerteventuri i Lanzaroti.
Dine na Gran Kanariji (foto:Sanja)
KULTURA
Podsećam da ostrva pripadaju Španiji, ali je kulturno ipak bliska hispanskim elementima preko okeana. Naime, svaki povod je dobar da se nešto proslavi uz karneval, žurku na otvorenom ili lokalnom svetkovinom uz folklorne počasti. Svetski su poznati Karneval ostrva Tenerife i Karneval grada Las Palmas de Gran Kanarija koji traju po mesec dana(moja malenkost je imala sreće da prisustvuje ovom poslednjem).
Malo je poznato da je Kristofor Kolumbo živeo na Gran Kanariji, a time se meštani veoma ponose. Njegova kuća je pretvorena u predivni bogati muzej. Pisanog traga o ostrvima su ostavili i Feničani, Kartaginjani i Rimljani, koji su ostrvima i dali ime,a sve zbog velikog prisustva divljih pasa, koji se na latinskom zovu "canis". Duh izumrlog plemena Guanči još postoji, pa se tako većina stanovnika smatra njihovim potomcima, iako je to teoretski nemoguće, jer je pleme istrebljeno još pre kolonizacije ostrva.
Lokalna gastronomija je svakako za degustirati! Veoma začinjena i egzotična, na bazi ribe i mesa, a pre svega na bazi povrća i voća tipičnih za ovo podneblje. Sirevi su naročita delicija, posebno kozji sir sa Fuerteventure, proglašen najboljim u Španiji ( lično potvrđujem).
Kuća Kristofora Kolumba-Gran Kanarija (foto:Sanja)
FLORA i FAUNA
Zmajevo drvoje autohtona vrsta, tj. porekla samo sa ovih ostrva. Laurisilvapostoji u izobilju i kreira čitave prašume. Verovatno najlekovitija biljka na svetu aloe veraporeklom je baš sa ovih ostrva(u njenu lekovitost sam se i sama uverila-ne zaboravite da, ako se nađete ovde, obavezno ponesite kući što više stopostotnog gela aloe vere. Nećete se pokajati). Cvetni simbol arhipelaga je bugenvileja.
Izlišno je spominjati vrste riba koje nastanjuju morske dubine koje okružuju ostrva. Isto važi i za ptice, ali ne možemo da govorimo o Kanarskim Ostrvima, a da ne spomenemo kanarince, koji su po ostrvima i dobili ime.
Aloe vera raste na svakom koraku (foto:Sanja)
Za kraj, uživajte uz najlepši spot o Kanarskim Ostrvima!
Mnogi od nas vole da putuju i istražuju nova mesta, još ako je u pitanju letovanje, mogućnosti za zabavu i odmor su bezbrojne. Kao biser svakog letovanja ističu se ostrva. Međutim, na ovoj planeti postoje mnogi arhipelazi ne tako dostupni prosečnom čoveku, kako zbog novčanika, komplikovanog putovanja, tako i zbog neinformisanosti o njima. Iako balkanski trend nije napuštanje utvrđenog načina života radi trajne selidbe na neko daleko ostrvo, mnogi Evropljani, naročito Italijani koji prednjače, zatim Nemci, Englezi i Skandinavci, odlučuju se napustiti sve kako bi počeli život iznova u nekom mirnom ostrvskom raju. Moja malenkost takođe ima taj san, pa sam se usudila da uredim za vas jednu zanimljivu listu top 5 arhipelaga i grupe ostrva koji su vredni pažnje ,ali i da otkrijem naličje svakog od njih.
Želim ovako da živim
5. POLINEZIJA
Arhipelag sa najviše ostrva na svetu, nalazi se u sred Tihog okeana, oko južnog tropskog pojasa zvanog "obratnica jarca" (Tropic of Capricorn). Arhipelag broji vrtoglavi broj ostrva i ostrvlja, a najpopularnija su ostrva Havaji i Francuska Polinezija.
ZA: Ako ste proamerički orijentisani i avanturističkog duha, Havaji su pravi izbor: od uzavrelog grada Honolulu sa poznatim kvartom Vaikiki, pa sve do šumske divljine,aktivnih vulkana i ogromnih talasa za surf. Ovo rodno mesto Baraka Obame i Nikol Kidman, može se pohvaliti izuzetno blagom klimom, doduše sa vidnim oscilacijama od ostrva do ostrva.
Ali ako ste evropskih shvatanja, ipak birajte Francusku polineziju, koja politički pripada Francuskoj. Važno je istaknuti da ovaj arhipelag ima najmanju stopu mikrokriminala u Francuskoj. Vulkanskog i koralnog porekla, broji 118 ostrva, od kojih jedino Tahiti predstavlja civilizacijsko dete. Atoli su jedinstveni na svetu, poput čuvenog atola Bora Bora, okružen ostrvcima "motu", koji jedva da izbijaju iz vode i prava su senzacija i prilika da se na njima izgradi hotel u obliku koliba. PROTIV: Treba li dva puta reći da je Polinezija pod izuzetno velikim rizikom od zemljotresa? Havaji su najizolovanije ostrvlje na svetu, 4 hiljade km udaljeni od američke obale i hiljadu km do najbližih ostrva Kiribati. Havaji se nalaze na vrućoj tački raseda tektonskih ploča, tako da pet glavnih aktivnih vulkana predstavljaju ozbiljnu pretnju stanovnicima arhipelaga. Francuska polinezija je ekonomski zahtevna i cene nisu nimalo pristupačne kako bi neko možda pomislio. Iako u zadnjih 100 godina nije došlo do ozbiljne štete od cunamija, oblast je ipak pod blagim rizikom od cunamija.
Bora Bora (Francuska polinezija)
4.ANTILI Veoma razudjena grupa arhipelaga, koje zapljuskuje Karipsko more. Antili pripadaju Karibima i njihov su ostrvski deo (često se pogrešno Antili nazivaju Karibima, jer su Karibi širi pojam koji ubraja i neke od obala kontinentalnih zemalja poput istočne obale Meksika, severne obale Venecuele itd.). Podela je veoma komplikovana, pa je ostavljam za neki drugi članak. Dovoljno je spomenuti Kuba, Barbados, Aruba, Devičanska ostrva, Jamajka, Trinidad, pa da nam se zavrti u glavi od maštanja! Antili su razvrstani oko severnog tropskog pojasa pod imenom "obratnica raka" (Tropic of Cancer). ZA: Predivno tirkizno more sa temperaturom vode od 20 do čak 30 stepeni! Na nekim ostrvima poput Barbadosa, Bermuda i Bahama, postojanje mikrokriminala je minimalno. Mnoga ostrva politički pripadaju Evropskoj Uniji, pa samim tim kvalitet života je viši. Za nostalgičare preporučujem Kubu. Komunizam na kubanski način je veoma vidljiv, iako se vodi računa da se turisti što manje sreću sa Kubancima, kako bi stanovnici ostali imuni na luksuz kapitalizma. Ipak ako odlučite da se tamo preselite, narod je susretljiv, naročito ako kažete da ste iz Jugoslavije (bledo će vas gledati ako spomenete Srbiju ili Hrvatsku). Studiranje i zdravstveno osiguranje je potpuno besplatno kako za državljane tako i za strance. Hispanska kultura antila je veoma vatrena. Veliki broj karnevala tokom godine, a naročito u februaru, govori u prilog toj činjenici. Popularni muzički stil kalipsone prestaje da se čuje po ostrvima, a svaki izgovor je dobar za pesmu i konzumiranje ruma. PROTIV: U periodu od maja do decembra, klima je sparna i nepodnošljiva sa čestim padavinama, pa je zato to period van sezone, naročito period uragana od avgusta do oktobra. Antili su veoma podložni zemljotresima, poput ovogodišnjeg razornog zemljotresa na Haitiju koji je usmrtio 250 hiljada osoba. Iako među Antilima postoje mnoga ostrva Evropske Unije, većina ipak predstavlja zemlje trećeg sveta, što se ogleda u visokoj stopi mikrokriminala, lošim bolničkim uslovima i u niskom stepenu higijene. Velika prisutnost insekata, osim bezazlenog dosađivanja, mogu da prenesu i ozbiljne bolesti, poput malarije i leišmanioze.Na velikim Antilima postoji niz infektivnih bolesti i nepotrebno je nabrajati ih.
Atlantis hotel na Bahamima
3. SEJŠELI, MAURICIJUS I REUNION Ostrva zapadnog Indijskog okeana, okružuju veliko ostrvo Madagaskar, te kao i Polinezija, pripadaju južnom tropskom pojasu. Klima je tropska, ali veoma vlažna, naročito u periodu od novembra do aprila. Ostrva su frankofona, a Reunion pripada i politički Francuskoj teritoriji. ZA:Temperatura je fantastična cele godine, jer ne silazi ispod 22 stepena, niti prelazi 32. Temperatura okeana pri obali iznosi neverovatnih 26 do 30 stepeni što bez sumnje predstavlja mamac za turiste. Na ostrvima nema posebnog rizika od bolesti izazvanim ubodom insekta ili lošom higijenom. Bolnice su solidno opremljene, a mikrokriminal minimalan. PROTIV: Važan razlog "protiv" jeste opasnost od cunamija. Podsetiću, 2004. godine u Indijskom okeanu odnelo preko 250 hiljada života, pogodivši i obale Sejšelskih ostrva. Osim toga, ostrva zapadnog Indijskog okeana nalaze se na meti tropskih razornih ciklona.
Ostrvo La Dig, Sejšeli
2.OSTRVA MEDITERANA Da, dragi moji, meni su nama bliska ostrva Mediterana veoma draga, draža od bilo kojih prethodno imenovanih. Prelepi Baleari (Majorka, Minorka, Ibica i Formentera), italijanska ostrva Sicilija, Sardinija i mala Lampeduza, zatim mnogobrojna grčka ostrva, a meni omiljeni Krit, Rodos i Zakintos, i hrvatsko primorje od kojih izdvajam Kornate. ZA: Ova ostrva su nam toliko bliska, ali ne samo geografski, već i kulturno i empirijski. To je i razlog zašto ih manje cenimo. Tuđe-slađe, kaže se, a ne vidimo ono što nam je pred nosom. Amerikanci Mediteran nazivaju "swimming pool" (bazen za kupanje), a pogodite i zašto. Mediteran nema velike talase kao okean, on vas neće "usisati" kao što to radi okean, a morska fauna je mnogo manje opasna. Podsećam da se ne nalazimo u zemljama trećeg sveta, ali mikrokriminal je periodično prisutan, mada ne u velikoj meri kao što je to slučaj na Antilima. Bolničke strukture su uglavnom optimalne, a gde to nije slučaj, prevoz nije problem. PROTIV: Klima! Svega 3-4 meseca u godini su povoljna za uživanje. Opasnost od zemljotresa itekako postoji.
Ostrvo Galešnjak na Kornatima (Hrvatska)
1.KANARSKA OSTRVA Autonomna oblast Španskog kraljevstva, nalazi se na Atlanskom okeanu, 100 km od obale severozapadne Afrike. Osim malih ostrvaca, Kanarska ostrva broje pre svega 7 velikih ostrva: Tenerife, Gran Kanarija, Fuerteventura, La Palma, Gomera, El Jero i Lanzarote. Moja malenkost je imala sreće da boravi skoro 4 meseca na Gran Kanariji, a kako sam se godinu dana pripremala za odlazak, to ostrvo je bio moj izbor, jer je kompletno i sadrži sve ono što ostala ostrva imaju (o Gran Kanariji ću pisati detaljnije nekom drugom prilikom, samo pratite blog). Arhipelag se nalazi na istom tropskom pojasu raka kao i Havaji, Florida i Antili. ZA: Nalazimo se u Evropskoj Uniji, što znači kvalitet života. Arhipelag ima nisku stopu mikrokriminala. Temperatura je tropska i blaga, jednaka tokom cele godine sa minimalnim osciliranjem. Noćne temperature ne silaze ispod 17 stepeni, a dnevna ne prelazi 24, a tome pogoduju jelisejski vetrovi, osim u periodu takozvane "kalime", tj. stanju bez jelisejskih vetrova, kada temperatura prelazi 30 stepeni, a vazduh postaje sparan. Temperatura vode je blaga, oko 19 stepeni, ali je veoma pogodna za surfere. Doduše, osećaj je subjektivan, jer sam se ja lično kupala u vodi od 17 stepeni, i nisam osetila hladnoću. Kilometarske peščane dine uz obalu su jedinstvene na svetu. Ne postoji nikakva opasnost od zemljotresa, cunamija niti od uragana! Takođe ne postoji opasnost od bolesti i insekata. Udaljenost od Evrope je relativno mala, a dostupna su na svega 4 sata leta. Osustvo PDVa čini kupovinu pristupačnijom. PROTIV: Ove sad tražimo iglu u plastu sena! Iako kažu da je opasnost od napada ajkula moguća koliko i dobiti na lutriji, prisutnost ajkula i raža čini plivanje manje opuštenim. Za nečiji ukus, voda može biti nedovoljno topla. Talasi kadkad mogu da onemoguće mirno plivanje. Upravo tako - igla u plastu sena. Kanarska ostrva zaslužuju da budu TOP!
